Стручни скуп у Врњачкој Бањи у организацији пу „Асоцијација ЦСР Србије“, Удружења стручних радника социјалне заштите Србије и Коморе социјалне заштите са темом „Актуелни тренутак у развоју социјалне заштите“ одржан је 22.05. и 23.05.2018. године. Стручном скупу је присуствовало преко 400 запослених у социјалној заштити. Стручни скуп је отворио Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Г-дин Ненад Нерић. О улози ЦСР као органа старатељства – изазовима и могућностима говорила је Дајана Костић из ЦСР Стара Пазова. Дајана Костић је направила осврт на почетак рада и оснивање центара за социјални рад далеке 1961. године. У излагању је било речи о организацији центара за социјални рад и овлашћењима, а посебан акценат је стављен на старатељство нарочито непосредно старатељство. Дајана Костић је истакла потешкоће са којима се центри за социјални рад као органи старатељства сусрећу при непосредном старатељству као и предлоге за превазилажење тих потешкоћа. У презентацији су наведена и одређена искуства из региона са примерима из Републике Македоније и Словеније. О улози и значају ЦСР у породичним односима говорила је судија Апелационог суда Тања Павловић Недељковић. У излагању је било речи о законским оквирима рада центара за социјални рад, посебним парничним поступцима у вези породичних односа, активној процесној легитимацији ЦСР у поступцима по Породичном закону. У излагању су наведене бројне одлуке Уставног суда и правна мишљења из области породично правне заштите. О раду радне групе на изменама Породичног закона говорио је Драган Вулевић. У свом излагању Драган Вулевић је направио осврт на претходни закон који је дефинисао брак и породичне односе и добре стране тог закона и нагласио да у Породичном закону постоје одређене празнине које су се показале у његовој примени. Што се тиче непосредног старатељства став је да тај облик старатељства не треба да обављају центри за социјални рад из формалноправних разлога, а један од предлога је да послове непосредног старатеља обавља посебна организациона јединица при локалној самоуправи. Постоје одређене дилеме у области усвојења и означавања усвојитеља. У области заштите од насиља у породици треба предвидети нове мере и механизме заштите. Једна од тема стручног скупа је била и однос ЦСР и медија из позиције социјалне заштите о чему је говорила Марија Васић из Центра за социјални рад у Пироту. Марија Васић је изнела своје виђење односа центара за социјални рад и медија са позиције професионалца у социјалној заштити. Марија Васић је говорила уопштено о медијима, изнела је одређене чињенице о наступу у медијима и потребном односу поверења. На исту тему говорила је новинарка „Новости“ Радмила Радосављевић из угла медија, са освртом на етичка правила и механизме који стоје на располагању професионалцима. Радмила Радосављевић је истакла да је новинарска професија важна за креирање јавног мњења, али да сматра да је новинарска професија толико урушена па је питање да ли може да покрене позитивне промене и прихватљив став у друштву. Значајно је да се поштују законски прописи који дефинишу област медија и новинарства, што се све мање чини јер не постоји право медијско тржиште. Етику и тачност у информацијама треба да штити Савет за штампу и то је тело на које су упућени професионалци у заштити истине.
Након пленарног дела одржана је В седница Скупштине пу „Асоцијација ЦСР Србије“ на којој су усвојени Извештај о раду и Финансијски извештај за 2017. годину, усвојен је План и програм рада Асоцијације ЦСР Србије за 2018. годину као и Финансијски план. Разматран је и усвојен извештај о раду Управног и Наџорног одбора за 2017. годину и усвојена одлука о висини чланарине за 2018. годину. Потврђени су нови мандати члановима Управног одбора испред Градског центра за социјални рад у Београду, Зорици Павловић и Јовани Вазура. Председник Скупштине Зоран Полић је истакао да је пу „Асоцијација ЦСР Србије“ у 2017. години постигло значајне резултате кроз рад органа удружења. Рад Асоцијације и њених чланова пратио је билтен „Глас центара“. Потребно је нагласити да је Асоцијација на различите начине реаговала по свим питањима која се тучу рада и функцонисања центара за социјални рад што и јесте задатак удружења.
Другог дана стручног скупа додељене су републичке награде од стране Удружења стручних радника социјалне заштите Србије, а након тога наставило се са радом на тему рада на изменама и допунама Закона о социјалној заштити. О наведеној теми говорили су Биљана Зекавица, представник МРЗБСП, Сандра Перић, директорка Коморе социјалне заштите Србије, Драгојло Минић, директор ЦСР у Трстенику и Божидар Дакић, Директор РЗСЗ Србије. У излагањима је било речи о децентрализацији, а као први корак томе је структуирање стручњака по управним окрузима који ће пружати стручну подршку систему социјалне заштите. Предлог је да изменама закона буду обухваћена права и услуге, као што су новчана социјална помоћ, посебна новчана накнада, додатак за помоћ и негу другог лица и радна активација радно способних корисинка. Постоје дилеме у вези утужења сродника за издржавање у поступцима за остваривање одређених права. Измене и допуне закона треба да допринесу доступности услуга, формирању нових установа и пружалаца услуга. Биљана Зекавица је говорила о предлозима за измене и допуне Закона о социјалној заштити који се тичу наџора односно наџора над радом, инспекцијског наџора и наџора над стручним радом. Постоји предлог формирања посебне организационе јединице у Министарству која ће се бавити свим видовима наџора, како би се постигла већа функционалност и успоствили бољи контролни механизми. Нова законска решења морају боље дефинисати иновативне услуге, нове услуге као прелазна решења, а везано за наменске трансфере. Сандра Перић је истакла да су бројна питања која се намећу из праксе али и потребе усаглашавања законских прописа. Постоји потрба усклађивања и измене бројних правилника. Став радне групе је да центри за социјали рад не треба да буду пружаоци услуга социјалне заштите јер се баве повереним пословима од стране Републике, а да услугама социјалне заштите требе да се баве локалне самоуправе на начин како је то прописано законом. Божидар Дакић је изнео став да је за нови Закон о социјалној заштити потребно више времена и боље анализе, а томе ће допринети измене и допуне закона које ће временом дати одређене смернице за нови закон.
Саша Миодраговић
