Дана 18.09.2012. године са почетком у 11,00 часова одржана је IX седница Управног одбора Асоцијације ЦСР Србије у Београду у Градском Центру за социјални рад. Седници су присуствовали председница У.О. Бранка Давидовић и следећи чланови: Зорка Јеремић, Стошковић Снежана, Стевановић Микаина, Албијанић Зоран, Весна Станков, Костић Дајана, Ратковић Вера, Гаљак Марија, Чабрић Слађана, Светлана Дражовић и Рада Дивац. Седници нису присуствовали следећи чланови: Стојмировић Мирослав, Миленовић Стојановић Биљана и Вујновић Гојко. Поред председнице и чланова Управног одбора седници су присуствовали и Председник Скупштине Асоцијације Зоран Полић, Јасмина Турудић в.д. Центра за социјални рад у Пожаревцу, Момир Борић директор ЦСР у Крагујевцу и секретар Саша Миодраговић.
На седници је разматран следећи дневни ред: Усвајање записника са претходне седнице Управног одбора одржане дана 08.05.2012.године; Организовање семинара са темом развоја локалних услуга; Положај центара за социјални рад у сфери ризика који прате послове које центри обављају (известилац: Момир Борић); Тешкоће у плаћању трошкова смештаја у установе за кориснике пензија са исплатом код пословних банака; Набавка опреме за п.у. Асоцијација ЦСР Србије и текућа питања.
Након усвојеног записника са претходне седнице Управног одбора, председница Управног одбора Бранка Давидовић је обавестила чланове Управног одбора, да је пројектом који нам је одобрен од стране Министарства рада, запошљавања и социјалне политике предвиђено одржавање три семинара у овој години. Крајем јуна месеца одржан је један семинар и треба да одржимо још два стручна скупа. Предлог је да се стручни скуп одржи у другој половини октобра. Тема првог стручног скупа је била примена Правилника и резултати истраживања поводом Правилника. Теме које би требало да обрадимо тичу се поџаконских аката поводом Закона о социјалној заштити и развој локалних услуга и положај центара у односу на локалну самоуправу. Бранка Давидовић је истакла да представници Асоцијације треба да закажу пријем код Државног секретара Бранкице Јанковић, где би се договорила даља сарадња Асоцијације и Министарства, затим одржавање следећег стручног скупа и тема истог. Како је предлог да се одржи стручни скуп на тему локалних услуга договорено је да треба позвати и представнике локалне самоуправе. Чланови Управног одбора су се слажили са изнетим предлогом и сматрају да је у интересу центара за социјални рад а и саме локалне самоуправе да се одржи стручни скуп са темом развоја локалних услуга. Овим би се локалној самоуправи приближио Закон о социјалној заштити и начин функционисања центара за социјални рад са својим надлежностима, као и обавезе које локална самоуправа има. Истакнуто је да и Закон о социјалној заштити не дефинише на јасан начин обавезе локалне самоуправе, што доказује и задње тумачење из Министарства. Многи чланови закона су у несагласности што доводи до недоумице. Поента је да на стручном скупу буду и људи из Министарства који ће јасно поставити границе између обавеза Републике и локалне самоуправе. Договор је да се свим центрима упутити писмо најаве одржавања стручног скупа са датом темом и позвати колеге да се пријаве са својим презентацијама а након тога извршити селекцију и направити агенду. Треба дати могућност центрима да испричају своја искуства, примере добре праксе и ризике. Треба анимирати људе из локалне самоуправе да присуствују семинару и чују шта су њихове обавезе. Потребно је да чујемо искуства различитих центара по броју запослених, односно малих, средњих и великих центара, као и по степену развијености општина и градова. Формирана је радна група за организовање стрчуног скупа са темом развоја локалних услуга у социјалној заштити коју чине секретар Саша Миодраговић и чланови Управног одбора Светлана Дражовић и Слађана Чабрић.
Момир Борић је изнео једно непријатно искуство поводом немилог догађаја који се десио на територији града Крагујевца, за шта је анатемисан Центар за социјални рад. Центар за социјални рад увек носи ризик да буде анатемисан за сваки немили догађај и пропуст који учини било који систем а не само социјална заштита. Овом приликом колеге из Центра су се сусреле са лошим приступом медија раду центра и неразумевању последица које настају из њихових бомбастичних наслова. Медији често чине тешке квалификације и једнострано сагледавају ствари без већег упуштања у суштину. Увек може да дође до пропуста али треба настојати да не продубљујемо лошу ситуацију већ да санирамо проблем. Врло је битно да у таквим ситуацијама имамо подршку како ресорног Министарства тако и локалне самоуправе. Али она често изостане и препуштени смо сами себи. Свака реч изговорена у тим тренуцима треба бити добро одмерена, јер новинари често траже само сензационализам. Истакнуто је да су многи центри за социјални рад имали сличне ситуације и да су новинари потпуно нетачно изнели чињенице, што је само довело до негативне кампање према Центру и запосленима. Потребно је да постоји етички кодекс понашања новинара у оваквим ситуацијама. Не тражимо да нас неко брани али не да анатемише запослене у центрима само због читаности. Ова тема је врло озбиљна и комплексна. Осуда без претходних провера је честа у нашим медијима. Чини се да у социјалној заштити постоји приступ повлачења. Не треба да мислимо да смо свемогући и да преузимамо одговорност за све, треба поставити јасне границе и наравно пружити максимум у својој области. Донет је закључак да је у интересу центара за социјални рад да се организују семинари са темом извештавања медија, где ће присуствовати представници медија, Министарства и центара за социјални рад, и где ће се радити на подизању свести о социјалној заштити. Директорка Градског Центра за социјални рад у Београду и члан Управног одбора Асоцијације, Снежана Стошковић преузела је обавезу да организује округли сто са представницима медија ради подизања квалитета информисања у области социјалне заштите. Председник Скупштине Асоцијације је нагласио да је Асоцијација и основана из ових разлога јер су се центри осетили усамљени без подршке у кризним ситуацијама, тако да нам је лакше да се боримо заједно. Постоји утисак да смо кроз Асоцијацију доста успели али то је недовољно. Јер увек смо били и остали најслабија карика која је без подршке. О томе постоје многи примери из праксе. Наравно ово је врло озбиљна тема и њу не можемо решити без подршке Министарства.
На Управном одбору изнете су уочене потешкоће при реализацији пребацивања личних примања по основу ПИО за лица која користе услуге смештаја у установама социјалне заштите и потреби доставе потврде о ликвидности текућег рачуна за наведена лица. Поштанска штедионица захтева да рачун буде угашен и тек тада даје доказ о гашењу рачуна. Како се ради о остарелим лицима врло је тешко реализовати гашење рачуна по смештају у Геронтолошке центре. Постигнут је договор да се са овим питањем обратимо Министарству за давање инструкције о поступању у оваквим ситуацијама. Управни одбор је од стране секретара упознат о финансијској ситуацији Асоцијације за период од 01.01. до 07.09.2012.године и постигнут је договор око набавке опреме за удружење и то лап том и фото апарат.
Управни одбор је упознат и са реаговањима од стране наших колега из разних центара са темом непоштовања Закона о социјалној заштити од стране локалне самоуправе. У овој години, много је колега који су звали да поделе своје лоше искуство у, благо речено, непоштовању прописаних процедура и људских односно права по основу рада, а самим тим и Устава Републике Србије. Како центре за социјални рад оснива јединица локалне самоуправе, што је према ставу многих колега несрећно решење, у надлежности истих је и именовање директора, Управног и Наџорног одбора. Што се тиче Управних одбора члан 123. став 2. Закона о социјалној заштити, недвосмислено каже да управни одбор центра за социјални рад има пет чланова и ко га чини. Наше колеге из центара су нас претходних месеци обавештавали да њихови управни одбори имају 7 чланова, да имају 3 члана без представника запослених и о многим другим случајевима који нису у складу са Законом. Да не говоримо о једном члану управног одбора, који треба да буде представник из реда чланова удружења чији су циљеви усмерени на заштиту права социјално угрожених лица, ако на територији за коју се оснива центар за социјални рад делује и има седиште такво удружење. Овом приликом истичемо писмо директора Центра за социјални рад у Бојнику, који говори о незаконитом поступању Управног одбора и тражењу спискова корисника одређених права и услуга без навођења разлога. И на крају разрешењу досадашњег директора и постављању новог из реда чланова Управног одбора који броји само три члана. Слична ситуација је и са Центром за социјални рад Бачка Топола и Мали Иђош, где је Скупштина општине Бачка Топола разрешила досадашњег директора и именовала вршиоца дужности, а Скупштина општине Мали Иђош, одбила предлог за разрешење директора. Тако да су две Скуштине донеле различите одлуке, а равноправне су у одлучивању и за ово питање је потребан јединствен став. Ово су само два примера од многих реаговања, који говоре о истој ствари.
Саша Миодраговић
