Изазови деинституционализације и развоја услуга у заједници

7. Јул 2022.

ЗА ЖИВОТ У ЗАЈЕДНИЦИ

Последње недеље јуна, одржан је на Дивчибарама стручни скуп у суорганизацији Асоцијације центара за социјални рад, Удружења стручних радника социјалне заштите Србије и Коморе социјалне заштите.

Живот у заједници, односно доживотни боравак у природној средини као основно људско право чини оправданим настојања да се успостављају локалне услуге социјалне заштите којима се у пракси превенира институционално збрињавање грађана чији свакодневни живот није могућ без помоћи других људи. С друге стране, развој услуга (постојећих и иновативних) треба да послужи као механизам за олакшавање повратка у природну средину институционално збринутих корисника, или бар оних корисника чији степен подршке није значајно изражен (трећи и четврти нпр.).
Иако су питања деинституционализације и развоја услуга постављена још пре две деценије и пракса препознаје добре примере овог процеса, организатори стручног скупа су наведене теме ставили у фокус заједнички организованог стручног скупа запослених у социјалној заштити имајући у виду актуелне захтеве у овој области.

Милка М. МинићО значају одабране теме повољно се изразила Милка Миловановић Минић, државна секретарка у Министарству за бригу о породици и демографију у свом уводном обраћању учесницима стручног скупа. Излагање државне секретарке је обухватило све досадашње и текуће активности министарства, од рада на измени Породичног закона, Закона о финансијској подршци породици, доношења Правилника о хранитељству и новинама које он уводи, као и о спровођењу Пројекта “Подстицајно родитељство“ који се уз подршку Владе Републике Србије, ЛЕГО фондације и УНИЦЕФА спроводи у 34 града и општине Србије ослоњен на системе социјалне заштите, образовања и здравства. Државна секретарка је говорила о анализи и ефектима организационог модела у Центрима за социјални рад и активностима на његовој измени које су започете састанком представника Асоцијације центара са министром Радомиром Дмитровић. „Наш је заједнички задатак да омогућимо деинституционализацију и спречимо институционализацију оснаживањем локалних капацитета у локалним самоуправама заједно са свим актерима заједнице. Циљ је и да услови у нашим установама за смештај буду још бољи, хуманији јер тамо живе наши грађани и Влада Републике Србије је посвећена том циљу,“ закључила је Државна секретарка.

Биљана ЗекавицаО политикама у области деинституционализације и социјалног предузетништва учесницима је говорила Биљана Зекавица, помоћница министра у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. У контексту нових политика помоћница министра се осврнула на потребу наставка реформских процеса са почетка овог века, евроинтеграцијске процесе и обавезе настале усвајањем Закона о потврђивању конвенције о правима особа са инвалидитетом. Након анализе права и интереса корисника која су регулисана Законом о правима корисника услуга привременог смештаја у социјалној заштити, помоћница министра Биљана Зекавица говорила је о Стратегији деинституционализације и развоја услуга социјалне заштите у заједници за период 2022. – 2026. године која је усвојена јануара 2022. године са циљем “остваривања права на живот у заједници корисника социјалне заштите кроз процесе деинституционализације и социјалне инклузије“. Обзиром да се одређене стратешке мере односе на унапређење политике запошљавања и промовисања социјалне инклузије, као и подстицање запошљавања незапослених особа са инвалидитетом уз активне мере политике запошљавања, државна секретарка је на крају свог излагања говорила о значају социјалног предузетништва и Закону који регулише ову област и који је након деценијског рада на припреми, донет фебруара 2022. године.

Маја МиљковићО родној осетљивости корисника услуга домског смештаја кроз представљање резултата Анализе родне осетљивости услуге домског смештаја за децу, младе, одрасле и старе у АП Војводини коју је урадио Покрајински завод за социјалну заштиту из Новог Сада током 2019. и 2020. године говорила је директорка завода Маја Миљковић указујући на потребу старања о родној равноправности у поступку деинституционализације. Комплетан текст Анализе је доступан на интернет страни Покрајинског завода.

У завршном делу рада првога дана одржан је панел о могућностима остваривања права корисника на живот у природном окружењу. Панел су водили директорка Коморе социјалне заштите Сандра Перић са сарадницима: Проф. др Мирославом Бркић, Фаакултет политичких наука Београд, Микицом Будимировић, директором Дома за одрасла инвалидна лица Бежанијска Коса и др Драгијаном Тијанић, психијатром, директорком Дома за лица ометена у развоју Трбуње. У интерактивној размени водитеља и учесника чула су се сазнања и искуства о стању, постигнућима и потребама у сфери деинституционализације и развијених услуга у заједници која могу послужити као базични оквир у процесу израде докумената у овој области, пре свега Нацрта акционог плана за спровођење Стратегије деинституционализације за период 2022. – 2023. године. Рад на изради наведеног документа најављен је за крај јуна 2022. године.

Сет тематских садржаја у раду стручног скупа настављен је излагањима у другом дану рада.

О статусу и квалитету третмана деце у сукобу са законом, исцрпан осврт је дала Нада Шарац, руководилац Оделења за професионалну обуку у Републичком заводу за социјалну заштиту, представљајући резултате истраживања које је Завод реализовао у сарадњи са УНИЦЕФ-ом 2021. године. У истраживању је учетвовао већи број установа социјалне заштите Србије. Резултати ће ускоро бити доступни стручној и широј јавности на интернет страни Завода.

Мирољуб НиколићО социјалном предузетништву и његовим ефектима говорио је директор Caritas-a Шабac Мирољуб Николић. За 22 године од оснивања овог удружења грађана реализовано је више од 250 пројеката у области социјалне заштите и социјалног предузетништва. Услуге социјалне заштите се тренутно пружају у 5 насеља шабачке општине, а односе се на помоћ у кући, дневни доравак и становање уз подршку за одрасле особе са менталним сметњама и интелектуалним потешкоћама. Социјално прдузетништво је развијено кроз два предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом: “Социјална синергија д.о.о Шабац“ и “Авлија одрживог развоја д.о.о. Богатић.“ Иако развијано на искуствима страних земаља, за социјално предузетништво се, на основу анализе добрих резултата шабачког Caritas-a, може очекивати да ће Закон о социјалном преузетништву, донет ове године, допринети ширењу социјалних предузећа, обзиром да сада у Србији свега 0,2% предузећа испуњава услове за овај вид пословања.

Добра искуства у развоју и пружању локалних услуга социјалне заштите представљена су на примеру Центра за социјални рад у Власотинцу и Црној Трави о чему је говорила Aна Стоилјковић, дипл. специјални педагог. Центар је до сада успоставио две услуге које су намењене деци и младима са сметњама у развоју и то Дневни боравак 2008. године и Помоћ у кући 2012. године. Представљене појединости о конкретним активностима услуга илустративно су указале и на оствареност постављеног циља јер се кроз услугу унапредио квалитет живота деце и младих са сметњама у развоју.

Марија ЦуцинДобробит услуге Становање уз подршку представиле су колеге Марија Цуцин и Зоран Мандић из Дома за одрасле и старије „Свети Василије Острошки“ из Новог Бечеја, а на основу досадашњих искустава у развоју и пружању услуге. Од 2014. године када је успостављен рад, услузи се прикључило 35 особа са инвалидитетом (трећи и четврти степен подршке).

Поред представљања активности у оквиру услуга, у презентацијама стручних радника из Власотинца, Црне Траве и Новог Бечеја, истакнут је значај сарадње са родитељима као и потреба за контиуираном едукацијом која се обезбеђује запосленима.

Поводом 10 година од оснивања Коморе социјалне заштите, директорка Коморе Сандра Перић је уручила захвалнице Асоцијацији центара за социјални рад и Удружењу стручних радника социјалне заштите за успешну сарадњу која се, између осталог, огледа и кроз суорганизацију стручног скупа који поприма традиционални карактер. Захвалнице су примили Рада Дивац у име Асоцијације и Живорад Гајић у име Удружења.

Уз присуство више од 120 учесника стручни скуп се одвијао и окончао у конструктивној и колегијалној атмосфери.

Прилог припремила
Мирјана Соколовић
дипл. социјални радник
ЦСР Стара Пазова

Повезани чланци

Мере превенције против вируса Ковид-19

Календар

ПОН
УТО
СРЕ
ЧЕТ
ПЕТ
СУБ
НЕД
26
27
28
29
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
1
2
3
4
5
6
7
Events for 1 Март
Нема догађаја
Events for 2 Март
Нема догађаја
Events for 3 Март
Нема догађаја
Events for 4 Март
Нема догађаја
Events for 5 Март
Нема догађаја
Events for 6 Март
Нема догађаја
Events for 7 Март
Нема догађаја
Events for 8 Март
Нема догађаја
Events for 9 Март
Нема догађаја
Events for 10 Март
Нема догађаја
Events for 11 Март
Нема догађаја
Events for 12 Март
Нема догађаја
Events for 13 Март
Нема догађаја
Events for 14 Март
Нема догађаја
Events for 15 Март
Нема догађаја
Events for 16 Март
Нема догађаја
Events for 17 Март
Нема догађаја
Events for 18 Март
Нема догађаја
Events for 19 Март
Нема догађаја
Events for 20 Март
Нема догађаја
Events for 21 Март
Нема догађаја
Events for 22 Март
Нема догађаја
Events for 23 Март
Нема догађаја
Events for 24 Март
Нема догађаја
Events for 25 Март
Нема догађаја
Events for 26 Март
Нема догађаја
Events for 27 Март
Нема догађаја
Events for 28 Март
Нема догађаја
Events for 29 Март
Нема догађаја
Events for 30 Март
Нема догађаја
Events for 31 Март
Нема догађаја

Најчешћа питања

Ко има права на социјалну помоћ?

Право на новчану социјалну помоћ припада појединцу, односно породици, који својим радом, приходима од имовине или из других извора остварују приход мањи од износа новчане социјалне помоћи утврђеног законом.

Како остварити права на туђу негу и помоћ?

Право на додатак за помоћ и негу другог лица има лице коме је због телесног или сензорног оштећења, интелектуалних потешкоћа или промена у здравственом стању неопходна помоћ и нега другог лица да би задовољило своје основне животне потребе. Преко центра за социјални рад право остварују деца, одрасла и остарела лица која нису остварила пензиона примања и инострани пензионери.

Како постати хранитељска породица?

Поступак почиње подношењем захтева у центру за социјални рад. Потребно је проћи обуку за хранитеље након чега се стиче подобност за бављење хранитељством.

Шта је потребно за смештај у дому?

Потребно је прикупити документацију за смештај у дом и поднети захтев за смештај у центру за социјални рад. Захтев се подноси у месно надлежном центру (надлежност се одређује по адреси из личне карте), а смештај се може остварити у било којој установи за смештај у Републици Србији.

Како добити помоћ у кући?

Потребно је, у центру за социјални рад, поднети захтев за утврђивање права на помоћ у кући.

member of ESN